Jesam li ja jedina osoba koja nije potpuno oduševljena ovim filmom?

Na stranu to što je uglavnom uvek loše ući u bioskop sa visokim očekivanjima koja ste prethodno formirali čitajući tuđe komentare, moram da napomenem da je „Vozač“ kod mene dosta dobro prošao. Radi se o zanimljivom spoju akcije, otkačenog humora i drame, a sve to u jednom očaravajućem ritmu o kojem se, što je vrlo vidljivo, vodilo računa. Nakon „Guardians of the Galaxy Vol.2“, ove godine nas je obradovao još jedan bioskopski hit sa odličnim saundtrekom, što je super stvar. U akciji se mnogo bolje uživa uz dobru muziku. Ona je tu da oneobiči film i doprinese njegovom kvalitetu i upečatljivosti, ali svakako i da posluži kao dopuna vizuelnog nivoa pričanja priče. Stoga čini vrlo važnu komponentu koja omogućava da bolje razumemo likove i njihove postupke.

Glumačka ekipa je skoro pa sjajna. Mladi Elgort je, nakon svojih solidnih uloga u popularnim tinejdž filmovima „Krive su zvezde“ (The Fault in Our Stars, 2014)  i serijalu „Divergentni“ (Divergent, 2014; Insurgent, 2015; Allegiant, 2016), doslovno zasijao i stavio nam do znanja da od njega možemo da očekujemo ozbiljno dobre izvedbe u budućnosti. Džon Hem me je oduševio u roli markantnog pljačkaša sa naglašenom psiho nijansom, Džejmi Foks bio je kao i obično na visini zadatka, nije mi smetala ni zanosna Elza Gonzales, a Lili Džejms je bila odličan izbor za ulogu Debore. Ona i Elgort su dobro izgledali zajedno na ekranu. Verovali ili ne, nije mi se svidelo to što je uloga Doce poverena Kevinu Spejsiju. Uz dužno poštovanje prema ikoni holivudske kinematografije, čije odlične glumačke interpretacije nije potrebno ni nabrajati, mislim da bi bilo bolje da se u ovom slučaju pojavio neki drugi glumac. U ovoj relativno maloj ulozi, u kojoj gotovo da uopšte nije imao prostora da razvije tumačeni lik, na mene je ostavio utisak glumca koji je svojim imenom trebalo da doprinese rejtingu filma jer će ga gledalište neminovno vrednovati u kontekstu njegovih ranijih maestralnih izvedbi.

Da, film je zaista uzbudljiv, poseduje dovoljnu dozu napetosti, ne umara i ne čini vam se da predugo traje. Dakle, mirne duše ga možete preporučiti najrazličitijim tipovima gledalaca – uživaće u jednoj ludoj vožnji. Međutim, „Vozača“ ne bih baš nazvala vrhunskim bioskopskim ostvarenjem ovog leta. Kraj mi se nikako nije dopao. U poslednjih deset minuta percepcija filma i njegovog protagoniste mi se potpuno izmenila i to ne u pozitivnom smislu. Radi se o filmu u kojem deluje da je u prvom planu potreba da se gledaoci zabave. U redu, postoji tu i kakva-takva dramska podloga, kada govorimo o Bejbijevoj prošlosti i njegovom odnosu sa Docom. Ali ipak, očekivala sam pre „šmekerski“ završetak nego moralno ispravni ishod događaja gde svi nevaljalci stradaju, a glavni junak mora da plati dug društvu. Na izvestan način ipak dobijamo hepiend, ali i pouku, što mi je ovde delovalo prilično veštački ubačeno. Pretpostavljam da sam od filma koji je sve vreme delovao osvežavajuće i neobično očekivala originalniji kraj.

Ostaje mogućnost da mi jednostavno „nije bio dan“ i da bi „Vozaču“ Edgara Rajta trebalo da pružim još jednu šansu, ali istina je da nemam preveliku želju da ga ponovo pogledam. No, pesme koje smo ovde čuli, svakako će se naći na mojoj plejlisti.

*Fotografija je preuzeta sa www.imdb.com