Ako ste nekad pokušali da pišete, bez sumnje ste se susreli sa užasom bele stranice. Kako zadovoljiti stvaralačku potrebu, kako izraziti ono što želite? Svojim novim ostvarenjem „Autor“ (El autor aka The Motiv, 2017) reditelj Manuel Martin Kuenka dotakao se problema pisanja kao i figure pisca, i to kroz formu parodije. Pomalo gorke.

Havijer Gutjerez u filmu "Autor" (El autor, 2017)

Havijer Gutjerez u filmu “Autor” (El autor, 2017)

Foto: http://www.diariodenavarra.es/

Ono što me je privuklo da pogledam „Autora“ pre svega je vest o tome da je, za ulogu protagoniste, Havijeru Gutjerezu uručena nagrada Goja. Bilo mi je jasno da je reč o vrsti filma čiji bi pandan u savremenoj književnosti bio roman lika. Gutjerez je dostojno poneo ovu priču skoncentrisanu upravo na junaka kojeg interpretira, što je jedan od presudnih činilaca da ovakav film uspe.

Alvaro je neko koga u prvi mah sažaljevamo, a kako film odmiče, počinjemo da mrzimo. Vidimo nesrećnog čoveka, učtivog i zatvorenog, kojeg je obuzela velika strast – prema pisanju. Ali, umesto da je spisateljski impuls nešto što mu donosi satisfakciju i oslobođenje, on ga mori i nagriza mu život.

Priča o Alvaru se može analizirati i kroz odgovor upravo na ona tri pitanja koja predavač kreativnog pisanja iznosi u početnim scenama: Šta junak želi? Šta se dešava ako to (ne) ostvari? Zašto baš sada?

Dakle, Alvaro želi da piše kvalitetnu beletristiku, da zasluži mesto među književnim velikanima. Pomisao na neuspeh ga izbezumljuje i svakim svojim potezom on daje do znanja da mu je ova ambicija od životne važnosti. U trenutku kada mu supruga uživa slavu autorke bestselera, a uz to i brak doživljava brodolom, za Alvara je pisanje romana doslovno pitanje života ili smrti.

Havijer Gutjerez i Adelfa Kalvo u filmu "Autor" (El autor, 2017)

Havijer Gutjerez i Adelfa Kalvo u filmu “Autor” (El autor, 2017)

Foto: http://www.imdb.com

Koristeći se karikaturom u portretisanju lika, Kuenka nam predočava suštinske probleme i izazove sa kojim se jedan pisac hvata ukoštac. Tematizuju se odnosi između života i literature, stvarnosti i fikcije – bitne odrednice u poetici književnog stvaraoca. Problem nije u tome što Alvaro sledi instrukcije svog učitelja, već u tome što ih shvata bukvalno. Zahtev za pisanjem stvarnosne proze u Alvarovoj glavi se pretvara u plan da beskrupulozno špijunira svoje komšije, a potom i da ode korak dalje, u manipulaciju i perverzno mešanje u njihove živote kako bi došao do materijala za pisanje.

Postavlja se vrlo provokativno pitanje gde je granica između umetnika i kradljivca/manipulatora? Šta je ono što Alvaru fali da njegovo pisanje postane Delo, a ne puko precrtavanje stvarnosti? Pre svega, nedostatak ideje vodilje, nečega što bi osmislilo (opravdalo) te scene otrgnute od života. Ne vidimo da on ima jasan cilj u pisanju, niti da to delo u nastajanju sadrži njegov glas, stav. Alvaro bi prosto da sedne i napiše kapitalno delo. Uz to, što mi je bilo posebno smešno, on u stvaranju počinje od naslova. Dalje, film nas usmerava da razmišljamo i o spisateljskoj imaginaciji, o prirodi inspiracije i koliko su ti pojmovi dokučivi, šta oni zapravo znače.

Havijer Gutjerez i Antonio de la Tore u filmu "Autor" (El autor, 2017)

Havijer Gutjerez i Antonio de la Tore u filmu “Autor” (El autor, 2017)

Foto: http://cadenaser.com/

Imajući u vidu rediteljevo prethodno ostvarenje, „Kanibal” (Caníbal, 2013), očekivanja publike su ovde možda išla u drugačijem pravcu. Čini se da je film mogao biti ili ekstremniji u naturalističkim scenama, drastičnijij i smeliji, ili pak razvijen sa više komike. Ovako je ostao na pola puta. Deluje da je trebalo da rezultira humorističnijim efektom od onoga što se postiglo.

Kvaliteti „Autora” su, nesporno, sama tema kojom se bavi, kao i gluma Havijera Gutjereza. Pogotovo u momentima kada deli ekran sa Adelfom Kalvo i Antoniom de la Toreom. Ali, nešto mu fali do savršenstva. Ostao je nadomak toga.

Taman da možemo da ga ocenimo kao dosta dobar film.

 

*Naslovna fotografija preuzeta sa: http://www.laprovincia.es/