Mad about Cinema

„Blizu tvoje kuće“ (Cerca de tu casa, 2016)

Poetična socijalna drama reditelja Eduarda Kortesa donosi priču o ljudima koji su u vreme svetske ekonomske krize bili prinuđeni da napuste svoje domove zbog nemogućnosti da izmire dug bankama. Činjenica da se radi o filmu sa elementima mjuzikla upućuje na pokušaj dovođenja u ravnotežu bolnog i teškog konteksta sa  momentima ispoljavanja naročite umetničke estetike, koja prija oku i uhu.

U Španiji je u periodu od 2008. do 2013, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, zbog masovnih otpuštanja naglo porastao broj osiromašenih građana. Bez novca da dalje plaćaju hipoteku, izbacivani su na ulicu od strane policije. Na osnovu priče o jednoj porodici, autori ovde ilustruju dešavanja u društvu koja pogađaju mnoge ljude i danas – nezaposlenost, siromaštvo, kriza humaniteta koji nezaustavljivo vode u tugu, depresiju pa čak i zločin iz očaja.

Silvija Perez Kruz u filmu "Blizu tvoje kuće" (Cerca de tu casa, 2016)
Silvija Perez Kruz u filmu “Blizu tvoje kuće” (Cerca de tu casa, 2016)

Ogroman doprinos ovom ostvarenju dala je pevačica i kantautorka Silvija Perez Kruz. Tvorac je muzičkih numera za ovaj film, a zanimljivo je i to da se ovde prvi put oprobala u glumačkom svetlu, doduše, ne bez velikog insistiranja reditelja. U ulozi protagonistkinje Sonje, ova umetnica je oživela lik mlade žene koju pritiska težina društvenih okolnosti i zebnja za egzistenciju, sopstvenu i svoje porodice. Uspela je da dočara Sonjinu krhkost, ali i stovremeno i čudesnu čvrstinu i neustrašivost.

Muzičke deonice su osmišljene i uklopljene tako da nam omoguće da zavirimo u dušu junaka. Prema rečima umetnice, u cilju je bilo prikazati ono što nam je svima zajedničko – osećanje tuge, straha, osećaj razočaranja, nemoći – kako bismo mogli da se identifikujemo sa junacima, pa samim tim i da ih bolje razumemo tako da viđeno postane i deo našeg iskustva.

Silvija Perez Kruz i Ivan Masahe u filmu "Blizu tvoje kuće" (Cerca de tu casa, 2016)
Silvija Perez Kruz i Ivan Masahe u filmu “Blizu tvoje kuće” (Cerca de tu casa, 2016)

Posebnu jačinu nosi scena u metrou, koja, uz jak simbolički potencijal ali diskretno, no dovoljno dramatično i umetnički originalno osmišljeno, upućuje na temu brojnih suicida u Španiji tokom krize sa „iseljenicima“. Plesna tačka junakinje sa grupom ljudi koji su se preko noći našli na socijalnoj margini odiše čudnom lepotom dok istovremeno deluje i zastrašujuće. Kako Silvija Perez Kruz ističe, želela je da ovu scenu ispune vedra muzika i šarmantna koreografija, upravo kao kontrast turobnoj atmosferi beznađa koja je bila nesumnjiva i sveprisutna. Dakle, ovo jeste specifičan umetnički odgovor na stvarnost što steže i mrvi.

Još jednom se potvrđuje beda kao uzrok rascepa među ljudima, razdora u porodici, ali i kao veliko iskušenje pri čemu se jasno ocrtavaju međusobne razlike, odnosno, različita postupanja i snalaženja osoba u datim okolnostima. Bilo da su to poniženi roditelji (Mersedes i Martin), pred starost suočeni sa gubitkom i to malo ekonomske sigurnosti, ili mladi bračni par kojem je teško da sagleda pristojnu budućnost (Sonja, Danijel i kćer Andrea). Film vrlo sugestivno akcentuje trenutke razdvajanja i spajanja među likovima. Sukobe, inat, a onda ponovni susret i ljubav iznad svega.

Da bi se sagledala jedna šira socijalna slika, odnosi između sukobljenih strana – dužnika i onih koji stežu obruč – pažnja je usmerena i na prikazivanje likova predstavnika „moći“. Naime, na primeru Pabla, Sonjinog druga iz detinjstva a sada službenika banke, kao i policajca Hajmea, vidimo unutrašnji razdor i osećaj griže savesti zbog uloge u sramnim, ali navodno neizbežnim dešavanjima. Nailazimo na neugodnu istinu – da smo najčešće sebični i nesposobni da vidimo stvari izvan svog ličnog udesa.

Silvija Perez Kruz i Ivan Masahe u završnim scenama filma "Blizu tvoje kuće" (Cerca de tu casa, 2016)
Silvija Perez Kruz i Ivan Masahe u završnim scenama filma “Blizu tvoje kuće” (Cerca de tu casa, 2016)

Našavši se u ćorsokaku, junaci preispituju sopstvene postupke, životne izbore, odgovornost, pitaju se ko je za sve kriv. Dolazi se do zaključka da je sistem nešto što treba menjati, da svet mora poprimiti humanije lice. Završnica filma, uz pesmu „No hay tanto pan“ („Nema mnogo hleba“) kao sintezu svega što smo videli,  predstavlja glas udruženih ljudi. Time se podvlači ideja da, ako nas nešto može spasiti u nevolji, to je zajedništvo.

Istina, zvuči naivno i romantično, ali – šta nam drugo preostaje?

Poslušajte pesmu iz filma:

*Naslovna fotografija preuzeta sa http://www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: