Mad about Cinema

“Džulijet” (Juliet, Naked, 2018) – radost ljubiteljima britanske komedije

Adaptacija romana “Džulijet” (Juliet, Naked), popularnog engleskog pisca Nika Hornbija, jedan je od onih filmova nakon kojih se, jednostavno, osećate bolje. Ostvarenje laganog tona, sa humorom što odoleva banalnosti, zabavno je u svom pristupu nimalo laganim temama.

Šta kada najzad shvatimo da je naš život daleko od onakvog kakvog smo očekivali, da su neki planovi ostali neostvareni, da su neke želje ostale neispunjene i da dugo već istrajavamo u poricanju realnosti?

Rouz Bern u filmu "Džulijet" (2018)
Rouz Bern u filmu “Džulijet” (2018)

Sa svim ovim pitanjima suočiče se Eni (Rouz Bern), simpatična mlada žena, kustos u lokalnom muzeju, u vezi koja je odavno već sve osim ljubavne. Kroz niz bizarnih situacija, kakve nam zna doneti samo britanska komedija, ona će doći na ideju da ipak nešto promeni. Dugogodišnja opsesija njenog partnera Dankana (Kris O’Daud) američkim rok pevačem, koji se povukao sa muzičke scene davnih dana, biće ključ za izbavljenje iz svakodnevice iz koje su davno iščileli radost i iznenađenja.

Sa druge strane, i predmet Dankanove opsesije, Taker Krou (Itan Houk), je neko ko već dugo izbegava da svede bilans svog života. Bivši muzičar i otac petoro dece, u čijem odrastanju gotovo da nije učestvovao, pokušaće da na neki način poravna račune. Usput, neizbežno će se naći pred dilemom da li je načinjene greške moguće ispraviti, ili je u nekom trenutku kasno da se za njih preuzme odgovornost.

Kris O'Daud u filmu "Džulijet" (2018)
Kris O’Daud u filmu “Džulijet” (2018)

U najmanju ruku neobična zgoda spojiće Eni i Takera. Jednim malicioznim komentarom na Dankanovoj fan stranici (posvećenoj, pogađate, Takeru) i to na račun Takerove muzike, Eni će ne samo uspeti da žacne svog partnera, već i da ostvari poznanstvo koje joj menja život.

Iako jasno naslućujete pravac odvijanja radnje, to vam apsolutno ne smeta da uživate družeći se sa junacima jer ih je tako lako razumeti. Oni su u dobu kada je čovek lišen iluzija, a pokušava da ipak ne izneveri sebe pristajanjem na stvarnost koja mu se dogodila, što sticajem okolnosti, što kao posledica sopstvenih izbora.

Treba podvući da atmosfera ovog filma ni u jednom segmentu nije mračna, već naprotiv. Duševna stanja junaka su donesena dobrim odabirom detalja i komičnih situacija, kao i glumom koja odaje utisak spontanosti. Ako ste uživali u “Prodavnici snova” (High Fidelity, 2000) i “Sve o dečaku” (About a Boy, 2002), ova prijatna drama je dovoljno blizu.

Rouz Bern i Itan Houk u filmu "Džulijet" (2018)
Rouz Bern i Itan Houk u filmu “Džulijet” (2018)

Šarmantni i vrlo uverljivi likovi, problemi i dešavanja kroz koje ih upoznajemo, tako realni i opipljivi; deonice gde je sasvim u redu da se rasplačete, ali i one što izazivaju glasan smeh, čine kombinaciju sa kojom ne možete da pogrešite, bilo da film gledate u društvu ili, po potrebi, sami.

Džulijet je spoj starog dobrog engleskog humora i romantične priče u filmu koji, i pored toga što prikazuje lomove  u životima svojih junaka, na gledaoca deluje doista opuštajuće.

*Naslovna fotografija preuzeta je sa www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: