Mad about Cinema

Previše klišea za Goju – “Florensina knjižara” (The Bookshop, 2017)

Već i sama prilika da u bioskopu pogledamo i nešto što nije bombastični spektakl, događaj je vredan pažnje. Film “Florensina knjižara” (La librería aka The Bookshop, 2017) doneo je rediteljki Izabel Koiše ove godine čak tri prestižne nagrade Goja – za najbolji film, najbolju režiju i najbolji adaptirani scenario.

Da li film zaslužuje ovako visoka priznanja, ostaje pitanje za polemiku. Nesumnjivo je da ova dramica, koja će vam zasigurno izmamiti koju suzu, poseduje izvesne kvalitete. Takođe je zanimljiv slučaj da dva od ukupno pet naslova nominovanih za ovogodišnju nagradu španske Akademije filmske umetnosti i nauka imaju za centralnu temu književnost i knjige. Tu, naravno, imamo u vidu “Autora” (El autor, 2017).

 

Emili Mortimer u filmu "Florensina knjižara" (2017)
Emili Mortimer u filmu “Florensina knjižara” (2017)

U ostvarenju koje predstavlja adaptaciju romana Penelope Ficdžerald, progovara se o načinu na koji svet funkcioniše. Svet shvaćen kao mesto kojim upravlja Moć. Film iznosi tu dobro poznatu nam istinu podvlačeći, međutim, naš stav prema njoj kao nešto presudno. Jasno nam se poručuje da ono što nas suštinski određuje jeste način na koji ćemo se prema toj istini postaviti. Da li ćemo ostati neustrašivi po svaku cenu, ili ćemo se svrstati u red onih koji odustaju.

Florens Grin (Emili Mortimer) koja pokušava da se izbori za svoju knjižaru iz snova, ostaje do kraja dosledna sebi. Rečima naratorke – praveći se da svet nije mesto na kojem istrebljivači nadjačavaju istrebljene. Jedan od kvaliteta filma je taj što nudi realističan završetak. Odnosno, uskraćuje mogućnost hepienda za glavnu junakninju. To je neophodno zbog nejednakog odnosa snaga među suprotstavljenim likovima. Ma koliko protagonistkinja prema kriterijumima ljudskosti i svake druge vrednosti bila superiornija u odnosu na svoje oponente.

Emili Mortimer i Patriša Klarkson u filmu "Florensina knjižara"
Emili Mortimer i Patriša Klarkson u filmu “Florensina knjižara”

Španska rediteljka bira jednostavnost i neposrednost u pristupu kao nešto što će udahnuti snagu ovom ostvarenju. Očaravajuće nevino i naivno glavna junakinja ističe misao o tome da niko ne može silom da oduzme nešto što je naše. Kao i ideju da ako u nešto uložimo sve svoje, moramo uspeti.

I mada je stvarnost tu da se naruga ili, pak, nasmeje ovakvim pretpostavkama, činjenica je takođe da ljudi slični po ideji i afinitetima inspirišu jedni druge i tako istrajavaju u svom delovanju. Na taj način, uprkos sredini koja im nije naklonjena, grade mrežu onih koji neguju sferu humanog i osetljivog za umetnost. Završetak filma nas suptilno ohrabruje da u ovo poverujemo.

Ovo je jedan tih film, ujednačenog ritma baš kao što je i unutrašnja bura u ljudima često neprimetna, prigušena, a tragične priče kratkoročno ostavljaju za sobom traga dok se život neometano nastavlja. Čini se da je upravo ovakav ili sličan doživljaj autorka želela da izazove kod gledalaca.

“Florensina knjižara” (The Bookshop, 2017), međutim, odaje utisak nečega što smo već mnogo puta videli. Iako zastupa ideje čija aktuelnost nikada ne prestaje, one su ovoga puta donesene u ne toliko upečatljivom maniru. I pored sve volje da mi se jako dopadne, film mi je delovao prilično dosadnjikavo.

Možda najveći problem predstavljaju očigledni klišei kojima radnja obiluje. Gotovo bajkovita podela junaka na dobre i zle još bi se mogla i prihvatiti. Gledana kao metafora odnosa između ljudi čijim delovanjem upravlja plemenitost i, sa druge strane, onih koji se vode svojim ćefom i pozicijom iz koje im je omogućeno da uništavaju različite od sebe. Ali, portretisanje žene intelektualke kao usamljenice zaljubljene u knjige nasuprot prizemnim stanovnicama mestašca u kojem živi deluje previše stereotipno. Takođe, odavno nam je jasno da ljudi uskih pogleda, neobrazovani i poluobrazovani, i te kako žive i u velegradima. Mala sredina ne mora nužno biti i duhovno učmala sredina. Kao što ni svi bogataši ne moraju biti zli.

Bil Naji u filmu "Florensina knjižara" (2017)
Bil Naji u filmu “Florensina knjižara” (2017)

Lik intelektualca izgnanika (dobrovoljnog?) i stradalnika majstorski donosi Bil Naji u ulozi Edmunda Brandiša. Rekli bismo da je on odigrao presudnu ulogu za uspeh čitavog ostvarenja. Vrsna interpretacija sva tri centralna lika, ubrajajući tu i Patrišu Klarkson kao Vajolet Gamart, neporeciv je kvalitet ovog filma.

Zažmurimo li na pomalo tipske likove i oprostimo brojne klišee, možemo preporučiti prijateljima da u pauzi između blokbastera pogledaju ovu dramu koja slavi ljubav prema literaturi.

*Naslovna fotografija preuzeta sa: www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: