Mad about Cinema

“Hladni rat” (Zimna wojna, 2018) – žalna oda umetnosti i ljubavi

Iz Poljske nam je stigao film prefinjenog štimunga, “Hladni rat” (Zimna wojna, 2018) Pavela Pavlikovskog. Oskarom nagrađeni reditelj “Ide” (2013) još jednom nam donosi snažnu dramsku priču u crno-beloj tehnici, ovoga puta o tragičnim ljubavnicima u komunističkoj Poljskoj pedesetih godina prošlog veka.

Visoko ocenjena od strane kritike, ovenčana nagradom za najbolju režiju u Kanu i nagradom Goja za najbolji evropski film, ova drama sa elementima mjuzikla je Pavlikovskom donela i ponovnu nominaciju za Oskar u kategoriji najboljeg stranog filma. Uz to, film je nominovan za Akademijinu nagradu u još dve kategorije, za najbolju režiju i najbolju fotografiju.

Joana Kulig i Tomaš Kot u filmu "Hladni rat" (2018)
Joana Kulig i Tomaš Kot u filmu “Hladni rat” (2018)

Crnobela forma, za koju se autor opredeljuje, nosi u sebi naročit vid umetničke stilizacije i doprinosi estetskoj dimenziji filma. Takođe, ima funkciju u ocrtavanju klime društvenih zbivanja i pri tom nijansira  senzibilitet samih junaka. Priča o Viktoru i Zuli, muškarcu i ženi iz različitih miljea koje spajaju pre svega okolnosti, a onda i afinitet ka muzici, otvara mnoštvo velikih tema. Kompozicija svetlih i tamnih tonova, kao i motiva slobode i represije, strasti i destrukcije, oblikuje “Hladni rat“ kao vanvremensko delo o uzvišenosti i neuništivosti umetnosti i ljubavi.

Iz filma izvire velika napetost, iako je dinamika radnje prilično ujednačena, a junaci komuniciraju bez previše reči. Izuzetna ekspresija Joane Kulig i Tomaša Kota uspešno otelotvoruje sve ono što je autoru stalo da nam kaže. Uspeva da dočara bogat unutrašnji svet likova, njihovu požudu, požrtvovanje, ljubomoru, bol, nemoć, strah… Maestralno nam se pruža doživljaj jednog vremena, atmosfera u kojoj se priča razvija i dovoljno jasno i snažno se grade međusobni sukobi likova, kao i njihovi unutrašnji nemiri.

Joana Kulig u filmu "Hladni rat" (2018)
Joana Kulig u filmu “Hladni rat” (2018)

U nametnutom ambijentu gde se ljudski život želi ukopiti u poželjne okvire, kroz naprsline sistema tim jače izbijaju strast i želja za slobodom. Nezaustavljiva žudnja junaka, kao i nemogućnost da usklade svoje prirode, izvor su tragike koji vodi neminovnom završetku. U Viktoru vidimo nepristajanje na društveno poželjnu ulogu muzičara – vođe ansambla sa zadatkom da vaspita ukus poljske publike. Beg u Francusku čini se otuda kao prozor u slobodan svet. On i Zula pokušaće tamo da ostvare svoje snove, ali ostaće im sve ono što su poneli sa sobom – lične nesigurnosti i ožiljci koji ne nestaju. Međutim, njihova je ljubav tokom vremena, i u svim fazama kroz koje prolaze, nepromenjena.

Tomaš Kot u filmu "Hladni rat" (2018)
Tomaš Kot u filmu “Hladni rat” (2018) 

Ostvarenje koje nesumnjivo cilja da uzburka emocije gledalaca, bavi se u velikoj meri i prirodom umetnosti. Politički režimi često su nastojali da podjarme umetnost. Međutim, kao proizvod stvaralačkog duha, ona se opire utilitarizmu. “Hladni rat“ podvlači poznatu misao da umetnost ne treba da bude sluškinja ideologije.

I pored toga što njime dominiraju tamni tonovi, film Pavlikovskog umesto gorčine, nudi misao o tome da ljubav i lepota ipak o(p)staju.

*Naslovna fotografija preuzeta je sa www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: