Dobra akcija sa mračnom podlogom, gde se u osnovi revalorizuje naše shvatanje Dobra i Zla, čini „Ispod nule“ (Bajocero, 2021) filmom koji drži reputaciju uzbudljivim španskim trilerima, na čiji kvalitet smo već navikli.

Od reditelja Luisa Kilesa, tvorca kratkih filmova sa snažnom dramskom i postapokaliptičnom notom –  „Graffiti“ (2015), „72%“ (2017) – ove godine stiže nešto komercijalnije ostvarenje u vidu tzv. policijskog trilera. Pored toga što okuplja sjajnu glumačku ekipu, „Ispod nule“ dobro funkcioniše, čvrsto se uklapajući u žanr, tako da pruža upravo ono što od njega i očekujete, a to je napetih sat i četrdeset minuta.

Havijer Gutijeres, dobitnik nagrade Goja za najboljeg glumca u drami „El autor“ (2017) našao se u glavnoj ulozi policajca koji igra po pravilima, ali na svakom koraku nailazi na netrpeljivost sredine. Takođe, tu je sjajni Luis Kaljeho (serija El barco, 2011-13, Tarde para la ira, 2016) koji i u ovakav kontekst uspešno unosi dozu humora, zatim Kara Elahalde (Mientras dure la guerra, 2019), ali i odlični glimci u sporednim ulogama, koji bez problema dele ekran sa pomenutom trojicom.

Luis Kaljeho u filmu "Ispod nule" (2021)

Luis Kaljeho u filmu “Ispod nule” (2021)

Neljubazni sugrađani i neljubazni službenici dočekuju Martina Salasa (Gutijeres) na njegovom novom radnom mestu. Već u prvim kadrovima, snažan pljusak i probušena guma, govore nam da će tog dana nešto poći naopako. Potom, zaleđeni, magloviti predeo kroz koji se obavlja transfer ozloglašenih osuđenika na drugu lokaciju, gradi atmosferu neizvesnosti. Ubrzo dolazi i do kulminacije – misteriozni kidnaper preuzima kontrolu nad vozilom i od tog momenta putnici, do maločas na suprotnim stranama, bivaju prinuđeni na solidarnost i saradnju u borbi za opstanak. Ali ovo je samo jedan od nivoa na kojima se Kiles i scenarista Fernando Navaro poigravaju našim poimanjem dobrih i loših momaka.

Ko je čovek što im je sudbinu uzeo u svoje ruke i koja je njegova bitka, otkriva nam se korak po korak. Da li uzimanje pravde u svoje ruke može biti opravdano, postavlja se (po ko zna koji put u ovakvoj vrsti filma) i prepušta nama da ocenimo. Dakle, centralni motivi ne mogu da se pohvale inovativnošću, no ipak, pokazuje se da ih i dalje vredi razmatrati. Ne preza se ni od krvavih, prilično eksplicitnih scena nasilja, doduše sa merom tako da, srećom, one nisu same sebi cilj.

Havijer Gutijeres u filmu "Ispod nule" (2021)

Havijer Gutijeres u filmu “Ispod nule” (2021)

Film nenametljivo podseća na vrednost porodice, kao prostora na kojem smo bezbedni, te se za njenu bezbednost i borimo. Samim tim je i scena sa porodicom glavnog junaka postavljena kao jedino svetlo mesto u filmu.

I mada ovako žanrovski omeđeno ostvarenje ne ostavlja mnogo prostora za psihološka nijansiranja junaka, možemo ispratiti transformaciju koju prolazi lik Martina Salasa. On je tip „dobrog policajca“ koji ne toleriše kinjenje i zanemarivanje prava zatvorenika. Međutim, pritisnut okolnostima koje mu ne idu na ruku, svog prvog radnog dana na novom terenu, biće prinuđen da preispita svoja uverenja i dotadašnje držanje. Pa tako, simbolično, uvodna scena ispratiće ga pri ulasku u stanicu, dok slična scena zatvara film, s tim što Martin više nije isti čovek.

„Ispod nule“ nije film koji pomera granice, ali je svakako dobro komponovano ostvarenje sa odličnim gumcima i kao takav služi svojoj svrsi,  predstavljajući primer više nego korektnog trilera.

*Naslovna fotografija je preuzeta sa www.filmaffinity.com