Novi film reditelja Karlosa Sedesa, “Leto koje smo proživeli” (2020), romantična je drama o zabranjenoj ljubavi, smeštena u raskošni ambijent Andaluzije, među osunčane vinograde i zvuke flamenka. Strukturno postavljen u dva vremenska toka, film počinje istraživanjem mlade novinarke, koja 1998. godine, u lokalnom galicijskom uredništvu, nailazi na intrigantne čitulje. Upravo putem njih, selimo se u leto 1958. koje nosi jezgro filma sa ljubavnom pričom.

Naime, u idilični predeo Hereza, u bogatu porodicu svog prijatelja Ernana (Pablo Molinero), koji se upravo verio sa Lusijom (Blanka Suarez), poslom stiže arhitekta iz Galicije (Havijer Rej) i remeti dotadašnju ravnotežu i blagostanje svojih domaćina. Gonzalo i Lusija se ubrzo zaljubljuju, otpočinjući priču koju čitamo četrdeset godina kasnije. Siže je prilično jednostavan, no to ne mora nužno biti mana.

Blanka Suarez i Havijer Rej u filmu "Leto koje smo proživeli" (2020)

Blanka Suarez i Havijer Rej u filmu “Leto koje smo proživeli” (2020)

Međutim, priličan jaz ovde postoji između onoga što se filmom htelo i onoga što se ostvarilo. Jasno nam je da je trebalo da bude reč o ljubavi jačoj od razdvojenosti, koja pobeđuje vreme. Neizbežnoj i uprkos prilikama u kojima nastaje. Problem filma je što takvu ljubav ne uspeva da nam prenese.

Kritika više puta pominje pokušaj tvoraca filma da svoje ostvarenje dovedu u vezu sa „Mostovima okruga Medison“ (1995).  I mada se prijatnom čini misao da je  Sedesovo ostvarenje španski omaž klasiku Klinta Istvuda, takva korelacija otkriva mu mane pre nego vrline. Ono što polazi za rukom Istvudu i Meril Strip dvadeset pet godina ranije, naprosto ne funkcioniše kod Blanke Suarez i Havijera Reja.

Na stranu glumačka virtuoznost pomenutog holivudskog tandema, „Leto koje smo proživeli“ ne daje dovoljno prostora likovima da izgrade intimnost, emociju u koju ćemo poverovati. A kad u romantičnom filmu zakaže emocija, šta ostaje?  S pravom se njihovo držanje ocenjuje kao rezervisano. Ima se utisak da se škrtarilo na dijalozima u kojima bi se razvijala bliskost među nosiocima ljubavne priče. Fale detalji koji bi nam prikazali zbližavanje, upravo ona mesta koja u „Mostovima“ ilustruju povezanost likova na različitim nivoima, a pre svega na duhovnom.

Pablo Molinero u filmu "Leto koje smo proživeli" (2020)

Pablo Molinero u filmu “Leto koje smo proživeli” (2020)

Po senzibilitetu i miljeu blizak „Šetnji među oblacima“, još jednoj drami iz 1995, sa Kijanu Rivsom i Ajtanom Sančez Gijon u glavnim ulogama, ovo bi trebalo da bude jedan od onih filmova koji će nas povesti na romantično putovanje i upriličiti nam beg od svakodnevice.

„Leto“ nam pruža lepotu fotografije, kostimografije, urađen je dobar posao oko njegovog vizulenog identiteta. Herez, grad vina, konja i flamenka, vidimo u punom sjaju. Muzika i svetlost jesu kvaliteti koje bismo mogli izdvojiti. Takođe, nekoliko snažnih scena, poput one u kojoj se pominje izgradnja Tadž Mahala kao metafore za trijumf ljubavi nad vremenom, zatim scena smejanja na kiši i završnica koju prati sjajna muzika, dodaju vrednost ovom ostvarenju.

Gijomar Puerta i Karlos Kuevas u filmu "Leto koje smo proživeli" (2020)

Gijomar Puerta i Karlos Kuevas u filmu “Leto koje smo proživeli” (2020)

Nažalost, i pored potencijala koji je neporeciv, „Leto“ je nedovoljno skoncentrisano na svoje glavne aktere, rasipajući fokus na koloritne prikaze Hereza, konjičke trke, raskošne zabave i bogatstvo zemlje. Dok se, kompozicijski gledano, paralelni tokovi radnje smenjuju skokovito i ne naročito suptilno i umesto da se nadopunjuju, postoje jedan nauštrb drugog.  Bledunjava je okosnica priče iz 1998, jer novinarka (Gijomar Puerta) i Gonzalov sin (Karlos Kuevas), koji je na pragu da otkrije veliku tajnu svog oca, u jedno tako važno istraživanje kreću naprečac, a i njihovi likovi deluju prilično plošno.

„Leto“ nosi jednu lepu zamisao, ali ne uspeva dosegnuti tananost u duhovnom životu svojih likova. Velika umetnička ostvarenja, bilo da je reč o knjizi, filmu, fotografiji ili nekom drugom mediju, postaju deo našeg sopstvenog iskustva. Zato im i prilazimo. Ovo je film koji isprva obećava mnogo, međutim, na tom obećanju i ostaje.

Vizuelno raskošan, okupan suncem, sa širokim kadrovima, predelima koje ćete želeti da posetite i vinima koja ćete poželeti da probate, „Leto koje smo proživeli“ predstavlja živu razglednicu juga Španije. Posmatra li se na taj način, postoji šansa da mu se njegove nesavršenosti oproste.

*Naslovna fotografija preuzeta sa https://www.filmaffinity.com