Mad about Cinema

„Ready Player One“ (2018) – razigrana distopija

Trejler za ovogodišnji Spilbergov spektakl, “Ready Player One”, isprva me je asocirao na jedan slabije rangirani sci-fi film koji sam davno gledala. U pitanju je „Igrač“ (Gamer, 2009), sa gospodinom Batlerom u glavnoj ulozi. Poprilično jezovita priča… Moj horizont očekivanja prostirao se, naime, odatle, pa preko „Ekvilibrijuma“ (Equilibrium, 2002) do „Matriksa“ (The Matrix, 1999). Sve je upućivalo na neku vrstu zastrašujuće futurističke vizije sveta, smeštene u vrlo skoru budućnost, kakva praktično već vreba iz prikrajka.

Dakle, imala sam tu i tamo neku ideju o čemu se radi, ali, iskreno, nisam znala da je “Ready Player One” zapravo adaptacija „Njujork tajmsovog” sci-fi bestselera, na šta mi je ljubazno ukazao mladić koji radi u Cinestaru, veoma potkovan po pitanju dela naučne fantastike. Roman Ernesta Klajna je delo književnosti za mlade, ili kako se to danas popularno naziva, delo Young Adult (YA) literature. Što je, razume se, u velikoj meri izmenilo moja prvobitna očekivanja.

U bioskop sam ušla u veoma dobrom raspoloženju, a isto tako i izašla. Nisam se razočarala, niti mi je bilo žao zbog kupljene karte. To je već nešto, zar ne?

Taj Šeridan u filmu "Ready Player One" (2018)
Taj Šeridan u filmu “Ready Player One” (2018)

Foto: www.imdb.com

Suvišno je hvaliti tehničku izvedbu filma jer već odavno znamo da u Holivudu mogu sve. Bez sumnje je ovo vizuelno remek-delo koje je greh ne pogledati na velikom platnu. Ostaje da se pozabavimo pričom, dakle radnjom i njenim orkestriranjem. Ni tu nema greške – film je uzbudljiv, dinamičan, šaren i priča ima kakvu-takvu težinu, taman toliko da ovo ostane jedan zabavan neopterećujući blokbaster.

Primetna je, istina, blaga kritika (za moj ukus preblaga) bega od realnosti u svet video-igrica,  u te veštačke rajeve našeg doba, bodlerovski rečeno.

“Ready Player One” je miks svega potrebnog da se dopadne gotovo svakom gledaocu. Ima tu dosta predvidljivih replika, scena koje deluju sladunjkasto i sentimentalno, ali pretpostavljam da ni to nije najgora stvar na svetu. Likovi su, kako bi se to u književnoj analizi reklo, tipizirani. Dakle, formirani u velikoj meri od klišea. Ali, s druge strane, glumci su simpatični, pa nam ni to mnogo ne smeta. I svakako nije nešto što ne bismo očekivali u ovom žanru.

Foto: www.imdb.com

Film obiluje i neizbežnim (no, uvek aktuelnim) porukama o neophodnosti zajedništva, podrške i prijateljstva. Veliča hrabrost da se izborimo za ono što doživljavamo kao važno i pravo.

Važnost dobrog saundtreka potvrdila se i ovog puta. To je definitivno sastojak koji garantuje sjajnu reakciju publike. Takođe, prijaju i brojne veze koje film uspostavlja sa pop-kulturom (i neću se praviti da sam ih zapazila baš sve). Svakako, vidno je da se sve vreme zaista imao u vidu gledalac i njegova recepcija.

Usudiću se da tvrdim da je ovaj film uspeo da izbegne zamku lošeg i ušećerenog završetka. Ako bismo tako okarakterisali mogući kraj u duhu raskida sa zlom tehnologijom i veličanja starih dobrih humanih vrednosti. Ovako, ostalo se u granicama najlogičnijeg ishoda, u skladu sa pričom.

Foto: www.imdb.com

Ovo nije vrsta filma koji se bavi ozbiljnom kritikom društva. Niti ćemo naići na sugestiju da treba potpuno uništiti virtuelnu dimenziju ljudskog života koja je i te kako prisutna. I biće sve više. To je naprosto naša stvarnost, svidelo se to nekom ili ne. Pre bismo mogli reći da ovo ostvarenje nastoji da pomiri dva principa.

“Ready Player One” zastupa prihvatanje „proširene realnosti“, ali i neodustajanje od bazičnog ljudskog pogleda na svet. Dakle, film ostavlja prostor za razmatranje ovog problema i  postavljenog nam zadatka. Kako da ne izgubimo ljudskost, da živimo u stvarnosti koja nas okružuje, idući u korak sa promenama i novim mogućnostima na planu tehnologije, očiglednim i neporecivim?

*Naslovna fotografija je preuzeta sa: www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: