Mad about Cinema

„Skver“ (The Square, 2017) – britka švedska satira

Ostvarenje reditelja Rubena Estlunda, dobitnik mnogih priznanja u ovoj i protekloj godini, među kojima je i Zlatna palma u Kanu, predstavlja vrlo kompleksnu dramu koju ne bi trebalo propustiti. Iako je, usuđujem se da kažem, donesena na pomalo nezgrapan način. Stoji pretpostavka da je, u skladu sa poetikom autora, reč o namernoj neizbrušenosti građe. Postupak oneobičavanja u prikazivanju uključuje i mnoštvo bizarnih scena kako bi se „uhvatila“ esencija života i postigao efekat neposrednosti.

„Skver“ (The Square, 2017), švedski kandidat za nagradu Oskar opisan je kao drama sa primesama komedije, što donekle može da nagovesti šta je ono sa čime ćemo se susresti. Naime, na osnovu trejlera ćete verovatno formirati pogrešna očekivanja od filma.

Koliko god se možda isprva činilo da se radi o komičnom i parodijskom pristupu funkcionisanju moderne umetnosti i životu jednog ekscentričnog kustosa, ovo je doista vrlo ozbiljna socijalna drama koja zadire u neugodna pitanja. Ona koja bismo sebi morali da postavimo.

Klas Bang u filmu "Skver" (2017)
Klas Bang u filmu “Skver” (2017)

Estlund se bavi vrlo aktuelnim problemom – začaranim krugom u kojem se nalaze invazivni marketing što računa sa šokantnošču i privlačenjem pažnje po svaku cenu i potrošač (gledalac) čija pažnja, neprestano bombardovana, samim tim i postaje sve slabašnija.

Tehnikom krajnjeg karikiranja film predočava situaciju u kojoj se relativizuje vrednost umetničkog dela i uopšte njegovo pravo na postojanje ukoliko ono ne zadovoljava potrebe potrošača zadojenog modernom filozofijom trenutka.

Da ovaj švedski film donosi nesvakidašnje iskustvo govori i činjenica da je promovisan upravo u maniru senzacionalistički orijentisanog foršpana gde se nudi jedan sloj priče koji će nesumnjivo zavesti i privući gledaoca, ali ono što će videti daleko je složenije od puke zabave. Istinu govoreći, film je u nekoliko deonica prilično naporan i daleko je od zanimljivog. Dalje, ako govorimo o manama ovog ostvarenja, mogli bismo izdvojiti momenat ispovedanja glavnog junaka (koji ćete lako prepoznati) kao suvišan jer eksplicitno iznosi sve ono do čega smo se potrudili da dođemo sami.

„Skver“ je film koji se bavi našom stvarnošću. Na momente, uvide koje nam pruža doživljavamo kao udar pesnicom, dok u drugim ima dosta razvučenosti, kao da ne postoji neka vrhovna stvaralačka svest koja komponuje celinu, već posmatramo scene kao život sâm. Takve sekvence, istina, iskušavaju gledaočevo strpljenje, pogotovo kad imamo u vidu i samo trajanje filma.

Klas Bang, Lilijan Mardon i Liza Stivenson Engstrom u filmu "Skver" (2017)
Klas Bang, Lilijan Mardon i Liza Stivenson Engstrom u filmu “Skver” (2017)

Ideja trga (skver), iliti agore još u antičkoj Grčkoj, kao mesta sastajanja gde, dakle, vidimo i čujemo jedni druge, ovde je podvučena svojim povlašćenim položajem našavši se u naslovu filma. Skver (kvadrat), geometrijsko je telo sa četiri jednake stranice. Autor, međutim, ide i dalje u njenom isticanju, navodeći kao moto centralne umetničke postavke: „Trg je svetilište poverenja i brige. U njemu svi delimo jednaka prava i obaveze.“ Estlund na taj način stupa u polemički odnos sa postavkom stvari u savremenom društvu. Pokazuje nam koliko je ideja o jednakosti, solidarnosti i sluhu za Drugog zapravo neodrživa i koliko su licemerje i predrasude duboko ukorenjeni. Izlazi da su ljudi jednaki jedino u nekoj svojoj nevolji. Na specifičan način, ovaj film je kritika naše otuđenosti, otupelosti i sebičnosti. Usamljenost se opaža kao ozbiljan problem modernog čoveka, ali on kao da ni ne pokušava da joj se otrgne. Postavlja se ovde pitanje koliko smo spremni da nešto promenimo u svom doživljaju sveta i drugih, samim tim i u doživljaju sebe. A čak i u trenutku kad smo na tragu toga, kada smo svesni ideja kojih bi valjalo da se držimo i čak ih i propovedamo na izvestan način, koliko je u stvari teško da ih živimo i da ih se iskreno držimo. Nije da će saosećanje sa socijalno ugroženima da reši sve probleme, ali čini se da film upućuje na to da se od nečega mora početi – makar od toga da drugi prestanu da nam budu nevidljivi.

"Skver" (2017)
“Skver” (2017)

„Skver“ je interesantan pre svega kao spoj različitih tema kojima je autor odabrao da se bavi. Dakle, o ovom filmu bi se moglo govoriti iz ugla teorije konceptualne umetnosti, njenog smisla i mesta danas, ali i kao o ilustraciji svakodnevice savremenog muškarca, dok se uporedo može pratiti ozbiljno bavljenje društvenom psihologijom. Svim ovim temama je, na kraju, ipak nešto i zajedničko, a to je odnos savremenog čoveka prema svetu. Koji se, po svemu sudeći, ispoljava kao jedna tužno-smešna slika na kojoj ljudi željni hrane i senzacije, prolaze jedni pored drugih.

*Naslovna fotografija je preuzeta sa  http://www.imdb.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: