U novom ostvarenju Gavina O’Konora, “Veliki povratak” (The Way Back, 2020), sportskoj drami ozbiljnijeg tona, u glavnoj ulozi susrećemo Bena Afleka, glumca sa kojim je pomenuti reditelj sarađivao u flmu “Računovođa” (The Accountant, 2016), a  za koji se, uzgred, šuška da će dobiti i nastavak.

Džek Kaningem, bivša košarkaška zvezda koja je iz sumnjivih razloga odustala od svoje blistave karijere, vraća se u svoju nekadašnju školu kao trener na zameni, da izvuče što se može iz slabašnog školskog tima, a time da i novu šansu sebi samom. I, pogađate, u tome uspeva. Opet, ne bez stalnih prepreka, gde su njegova volja i istrajnost na ispitu.

Ne morate biti naročito zaniteresovani za holivudski džet-set, pa da znate da je Ben Aflek proteklih godina prolazio kroz nezavidne faze u privatnom životu. Ovaj glumac često i veoma otvoreno govori o svojoj zavisnosti od alkohola, procesu rehabilitacije, posledicama koje je to imalo po njegov brak, ali i ogromnoj podršci bivše supruge u ovoj teškoj borbi.

Iako je posao glumca da glumi i ne volimo da nužno povlačimo veze između stvarnosti i fikcije, odnosno ne vidimo zašto bi nečije lično iskustvo garantovalo bolju glumačku interpretaciju u datoj ulozi, sa neke ljudske strane, dirljivo je (optužite me za patetiku, prihvatam!) što je glavnog junaka odigrao baš Aflek.

Ben Aflek u filmu "Veliki povratak" (The Way Back, 2020)

Ben Aflek u filmu “Veliki povratak” (The Way Back, 2020)

Mač sa dve oštrice je, može biti, upravo činjenica da je mnoge situacije koje prolazi Džek Kaningem, Aflek osetio na svojoj koži. Samim tim, naša očekivanja kao publike su već podešena na drugačiji način nego da je u pitanju bilo koji drugi glumac. Možda je dakle, bio i izazov više za Afleka da odigra ovaj lik, da nas ubedi u svoje glumačke sposobnosti, profesionalizam. Bilo kako bilo, lik je preneo sjajno, no tokom čitavog filma ne možete da prestanete da identifikujete glumca i lik. Verujem da je to bio rizik kojeg su i te kako bili svesni kako on, tako i reditelj Gavin O’Konor, ali da su rešili da se prosto upuste u to, pa šta bude. I bi jedan sasvim korektan film, drama koja i pored nesporne težine opet nije preteška da ne biste mogli da je pogledate kao vikend film sa porodicom.

“Veliki povratak” se može sagledati na nekoliko planova. Delom, nažalost zapada u klišee koje smo već toliko puta videli, gde trener koji je iz nekog razloga odavno izgubio veru u sebe, uspe da je negde usput povrati, inspirišući osrednji sportski tim tako da na kraju učini čudo. Mada, i takvih filmova se publika, priznajmo, teško zasiti, prosto tu su da nam pokatkad “bustuju” raspoloženje. S druge strane, ovo je ozbiljna porodična drama i ono što mi se sviđa jeste gradacija u nizanju segmenata priče, tako da ima prostora za iznenađenja i menjanje persepektive u posmatranju junaka. I, na kraju, možda i najvredniji sloj narativa jeste prikaz ljudskog stanja zavisnosti. Dakle, govorimo o veoma konkretnom oslikavanju načina na koji zavisnik od alkohola provodi vreme od početka pa do kraja dana, šta to čini njegovom životu i odnosu prema bližnjima.

Ben Aflek i Džanina Gavankar u filmu "Veliki povratak" (The Way Back, 2020)

Ben Aflek i Džanina Gavankar u filmu “Veliki povratak” (The Way Back, 2020)

Možda nešto manje realistično jeste to što junak uspeva da samog sebe u nekoliko navrata motiviše da načini poteze koji vode ka izbavljenju iz začaranog kruga jer malo je verovatno da bi čovek u stanju u kakvom ga ovde zatičemo, samostalno imao snage za to.

Nikakav epohalni pomak u odnosu na već postojeće filmove ovog žanra nije načinjen, pa ipak, “Veliki povratak” ćete pogledati u dahu, bićete počašćeni odličnom interpretacijom glavnog glumca, neizbežno mu odajući priznanje za snagu duha da u izgradnji lika pogleda u oči svojim sopstvenim demonima.

Ono što dodaje kvalitet filmu jeste odsustvo klasičnog hepienda, kakav se u ovom žanru podrazumeva, koliko god on često bio i neubedljiv. Stoji to da je naš junak, Džek Kaningem, na kraju za nijansu srećniji nego što je to bio na početku. Ako ništa drugo, simbolika ponovnog uzimanja lopte u ruke je jasna. Slutimo njegov povratak sebi i to je slika kojom se ostvarenje završava. Želimo da verujemo da će za ovog čoveka, koji je u jednom periodu izgubio gotovo sve, biti još tih sunčanih popodneva za šicanje na koš, prihvatanje sebe i volje za dalje borbe.

*Naslovna fotografija je preuzeta sa www.imdb.com